U najkraćem . . .
Napisali smo već jako mnogo textova o ovoj rasi, a i dalje se mnogi ljudi koji se nisu susretali sa njima prosto pitaju: “ Pa kakva je to rasa?, Kakvi su sa decom? , Da li mogu da žive u stanu? Itd.,itd.” Evo jednog kratkog texta o famoznom Dogo Argentinu, bez previše detalja o standardu, naslednim bolestima, istorijatu i sl.
Ovo je rasa koja spada u II F.C.I. grupu, sekcija Molosi. Visok, snažan, inpulsivan pas, bele boje krzna. Stvoren za lov na krupnu divljač, pre svega divlje svinje i pume, a danas je najčešće samo porodični pas, čuvar kuće i poseda, službeni pas ili čak vodič slepih. Nastao je ukrštanjem 10 različitih rasa na osnovu koju je činio Kordobski borac. To su sledeće rase: nemačka doga, bordoška doga, bul terijer, bokser, poenter, pirinejski mastif, engleski buldog, španski mastif, irski vučiji hrt.
Postoji dosta problema koji se pojavljuju kod ove rase pri odgajivanju, ali su zato ovi psi visoko plodni, pa se dešavalo da kuje okote i preko deset štenadi. Tako ozbiljni odgajivači ipak mogu da razvrstaju štenad na tkz. PET kvalitet i izložbeni kvalitet, a nažalost bude i oni koji moraju biti sklonjeni ( npr. gluva štenad ). I o toj gluvoći smo već detaljno pisali.
Ovo je pas koji je jako dobro prilagodjen svim vremenskim prilikama i naglim promenama klime. U letnjim mesecima ili toplijim područjima ima tanku dlaku, kroz koju se providi podkožni pigment, a zimi, naročito u hladnijim-kontinentalnim područjima, dobije izrazito gustu podladlaku.
Potrebna mu je obilna i ozbiljna ishrana u periodu porasta, naročito po pitanju minerala i proteina, jer kao velika rasa jako brzo raste u prvim mesecima života, a kao odrastao pas moglo bi se reći da nije zahtevan uopšte.
Po pitanju obuke vrlo stabilan, ali pomalo tvrdoglav, pa će obuka osnovne poslušnosti ili čak ona za službene pse ( koju može da prodje bez većih problema ), ipak trajati bar duplo duže od obuke prosečnog nemačkog ovčara.
Veoma tolerantan prema deci, kao bićima bez statusa, po njihovoj hijerarhiji, ali ipak treba psa zaštiti od preteranog dosadjivanja od strane mališana.
Pružiti psu što više priliku da svoju eksplozivnu snagu i energiju negde potroši. Duge šetnje, istrčavanja i sl. će goditi i psu, ali naravno i vlasniku.
Kao član porodice u kojoj živi, ovaj pas je ozbiljan čuvar, želi da ima sve pod kontrolom pa voli da spava na malo uzvišenom mestu, a najčešće se odmara ne pored nogu vlasnika, nego sa glavom na njima ili u krilu. Nezamislivo je odvojiti psa ove rase od vlasnika, jer strašno pate, postaju melanholični i uopšte im je teško to da prihvate.
Kada jednom vidite Dogo Argentina kako lovi ili kako napada drugogo psa, postane vam jasno da je bolje da, kako god obučenog psa imali, nikad ga pri šetnji ne ispuštate iz vida.
Oni su ipak napravljeni za svu surovost argentinskih pampi i lov na krupnu divljač, bez osećaja bola, straha, umora i svega onog, da ne kažemo normalnog. To ne treba nikada zaboraviti.
Ovo bi u najkraćim crtama bio siže o ovim psima. Izvod iz standarda, istorijata i nekih osnovnih karakteristika ove rase. Ali zašto nam se oni dopadaju, kada ih u čitavoj Evropi jako slabo koriste za namenu zbog koje su stvoreni. Zbog čega postoji ta velika popularnost u našim krajevima? Ipak ću morati da se nadovežem na naš prethodni text u kojem se takodje pitam.
Da li to u nama radi krv naših predaka, koje su vekovima pratili veliki molosoidni psi? Da li nas ovi psi toliko fasciniraju svojom lepotom i snagom?
Da li je to što se toliko usade u srca svih članova porodice je presudno?
Ili je El Dogo Argentino prosto najbolji pas na svetu??? Ko zna?
dipl. ing. Slobodan Lazić
Kinološki sudija
El Dogo Argentino kennel MAGNIFICO BLANCO